Ljudska duša u svetlu duhovne vizije

U spiritualnoj viziji sebe duša koja je tako ojačala da može da razazna svoju sopstvenu višu stvarnost, telo postaje prepoznatljivo po svom karakteru kao reflektovana slika ove stvarnosti.

Na taj način čovek živo povezuje slike sećanja sa onim na šta se one odnose. Ako čovek tako pokuša da radi unazad u jednom trenutku će morati da preskoči do onog trenutka vremena pre no što je zaspao. Ako čovek zaista to uradi na živ način, javlja se unutrašnja poteškoća. Nije moguće povezati slike sećanja nakon buđenja sa onima pre no što je pao u san.

Obična svesnost prelazi preko ove poteškoće tako što ne povezuje na živ način ono čega se setila, već samo stavlja budne slike jednu do druge, pa tako stavlja i onu sliku nakon buđenja pored one pre padanja u san. Osoba koja je uzdigla svoju svesnost na viši nivo osetljivosti,  vidi da su ove dve slike udaljene jedna od druge. Za tu osobu postoji ambis između ove dve slike, ali zbog toga što ga osoba primećuje, taj ambis polako počinje da se zatvara. Zbog njegove samosvesnosti, duboki san bez snova prestaje da bude prazan prolazak vremena. Kroz svesno prodiranje u oblast sna bez snova, duša vidi sebe u svom sopstvenom biću, potpuno odvojeno od tela.

Ali sada, duša posmatra ne samo formiranje samog tela, već takođe i iza toga, formiranje svoje sopstvene volje.

Na isti način kao što dubok san leži između budnog stanja i spavanja, tako osećanje leži između volje i razmišljanja. Na istom putu koji vodi do osvetljavanja procesa volje leži i osvetljavanje sveta osećanja. To su destruktivni procesi. U konstruktivnim procesima život napreduje, ali duša vene u njima. Život tela, koji se zasniva na duši, mora biti razbijen da bi se priroda i aktivnost duše razvijala na bazi tela.

Duša prvo posvećuje svoje kreativne napore telu, tako da nakon što je dovoljno uradila, može da se manifestuje u slobodnoj spiritualnosti.

Čovek neće nikada naći duhovnu prirodu duše putem filozofiranja o mislima koje se javljaju pred običnom svesnošću. Spiritualna aktivnost duše ne leži u ovim mislima već iza njih. Istina je da su misli koje duša iskušava rezultat moždane aktivnosti. Ali pre toga, moždana aktivnost je rezultat spiritualne aktivnosti duše. Misli su rezultat aktivnosti mozga. Ali aktivnost mozga je proizvod aktivnosti duha. Tako probuđena duša neće izgubiti sebe iz vida već će se suočiti sa samom sobom kao sa spiritualnim entitetom, sposobna da u činu volje i putem telesnog organizma stvara iznad i iza ovoga tela.