Meni se dešava nešto slično, ali mi nekako nije smešno. Užasno se bojim.
Sanjam naredni dan, do detalja.
Ja lično ne verujem u napisanu budućnost, verujem da je svaki dan tabula rasa koja čeka da bude ispisana odlukama naše slobodno volje.
U početku sam mislila da je to neki oblik deja vu-a i da se moja psiha malo sjebe pa mislim da sam to što se dešava već sanjala.
Medjutim, testirala sam i rezultati su...pa, zastrašujući.
Probudim se, i zapišem u svesku svoj san, sanjala sam jedan čitav dan, do detalja. Kada uveče pročitam san, to izgleda kao da sam ispisala dešavanja tog dana.
S tim što u mom snu ne postoji ništa vezano za mene, ni jedan razgovor koji ja vodim, niti išta što bih autosugestijom mogla da sama učinim da se ostvari. Već sasvim sporedne stvari, na koje ja ne utičem. Automobili koji prolaze ulicom, ljudi koje vidim na ulici, razgovori izmedju nepoznatih ljudi u prevozu.
Ne razumem, i bojim se. Kako je moja podsvest mogla i da nasluti oko čega će se svadjati nepoznati par u prevozu, a kamoli koje će tačno rečenice izgovoriti.
To što mi se dešava negira osnovnu ideju zbog koje život ima smisla- SLOBODNU VOLJU.
Nije da verujem da mi neko može dati realno objašnjenje ovoga, ali volela bih da dobijem neko mišljenje.
Zašto i kako se ovo dešava? Da li se još nekome dešava? (ne računajući priče kao što su dve iznad, jer tu postoji mogućnost autosugestije, ako izuzmemo ono sa oblakom)
Bila bih jako zahvalan kada bi neko stručan prokomentarisao ovo.
Pozdrav,
Sonja
