zdravo ljudi treba mi pomoc. ne zamerite na duzini teksta ali izgleda da sam malo duze spavala..

bila sam sa skolom na exkurziji. jedno vece je samo moje odeljenje izaslo u neki restoran-diskoteku. i prvo smo jeli pa onda su svetla se smanjila i ostali u polu mraku kao u pravoj diskoteci. ja sam otisla sama do wc-a i pogledala sam u ogledalo i odjednom sa strane ugledam (kroz njega) coveka koji sedi na stolici meni ledja okrenut,zavezanih ruku na ledjima naslona stolice i oborene glave (msm da je bio bez svesti). odmah sam znala da se nesto dogadja bila sam prestravljena i otrcala sam do drustva da im ispricam ali kada sam usla u salu bilo je svetlo i neki covek je pricao (nije onaj iz wc).samo sam stala i zabrinuto pogledala u njega i on je shvatio da sam ih provalila ali ja nisam nista uradila (da nekoga upozorim) samo sam stajala i gledala. onda nas je uputio ka wc-u. svi su krenuli i odjedno wc koji je bio klasican i cist pretvoren je u nazovi neki osvetljen tunelski prolaz. probila sam se kroz gomilu da vidim sta se desava ispred i covek koji nas uputio ovde rekao je da smo svi od ovog trenutka na nekom njihovom testu. iza njega bio je onaj covek onesvescen na stolici jos uvek. drhtala sam od straha jer je covek rekao da ko ne prodje test bice ubijen. u tom trenutku u mojoj glavi se stvara slika jednog mog prijatelja kako je bio i on na ovom mestu u ovoj poziciji i da se izvukao tako sto je nasao neki prolaz koji je vodio na krov kuce. on je bio sav odrpan i bosih nogu trcao je na krovu da bi se spasao. xx-ljudi su ga jurili da bi ga uhvatili ali tu mi se ta slika prekinula i vratila gde sam bila u onom tunelu. bacila sam pogled okolo da vidim da li tih vrata mozda ima i shvatila da nema vrata nego prozor. nekako sam se neprimetno popela i iskocila kroz prozor. trcala sam kroz park, svake trece sekunde sam se okeretala da vidim da li su provalili da sam pobegla i da li slucajno me jure. nisam videla nikoga ali trcala sam i dalje na jednoj meni nepoznatoj ulici i konacno naletele na malo naroda. stopirala sam ljudima koji su vozili kola ali niko nije stao tako da sam morala kada bi se ukljucilo crveno svetlo na semaforu prisla bih autu i objasnila sta se dogadja. naisla sam ne neki auto u kome je bila neka devojka duge crne kose nisam je znala i objasnila situaciju i ona se slozila. ne znam zasto nisam odmah usla u auto ali rekla sam joj da krene sa voznjom do jednog coska i tamo da me pokupi. i ona je pristala. ja sam stigla do tog coska i videla auto na 50m od mene ali iza auta sam videla i one xx-ljude pa umesto da sacekam devojku ja sam krenula u beg. trcala sam kao luda a oni xx-ljudi su me spazili i krenuli za mnom. odjednom kako sam trcala, opet kroz neki park, pojavila sam se u gradu gde zivim u stvarnosti ali to nisam provalila dok se nisam stala na jednom kamenom mostu koji je 10m od moje kuce.onda sam stala i vedela majku sa jos nekim ljudima na terasi vratila sam se i vikala da mi posalje nekog muskarca da mi pomogne ali ona je poslala mog brata i jos dvojicu decaka koji su imali oko 7 godina i ja sam ih uhvatila i bezala sa njima. onda sam ih pustila i rekla bratu da ode mami da kaze da cu da se vratim malo kasnije samo da zavrsim nesto. i ja sam sama krenula u beg opet. ali sam se umorila od bezanja (nisam se umorila od trcanja nego od toga da se krijem) i sacekala xx-ljude. oni su me priveli i krenuli smo autobusom ka nekom gradu. u busu sam videla drugaricu i sela kod nje.i ona je bila sva srecna jer je polozila test i objasnila mi je sta je sledece. rekla je da su oni nekakva sekta koja testira grupe koji se skupe u tom restoranu i uzimaju samo najjace,pa ih onda vode da im pojasne sta oni u stvari rade i daju prezivelom sansu da bira da li hoce zauvek da bude sa njima ili moze slobodno da ode odavde samo se nece secati nicega.
stigli smo do jedne stare gradjevine koja je bila kao neki muzej star 100 god. ali umesto da odemo gde put vodi mi smo skrenuli levo kroz zid kroz tajni prolaz koji je bio uzak i stepenice su vodile u krug ka vrhu kule. popeli smo se i dali su nam neke maske (ovako su izgledale samo su jos imale perije oko glave www.travelblog.org/Photos/504203 ) i stavili smo ih. drugarica iz busa mi je rekla kako je srecna i kako jedva ceka da im se pridruzi ja sam je samo gledala sa cudjenjem i pomislila kako moze da bude daleko od kuce i da ni ne pomisli na ljude koji je vole. i onda me je pitala da li ja zelim da ostanem ja sam joj odgovorila da ne bih volela jer ko zna sta ce meni u buducnosti pasti na pamet da uradim tj mozda odem pa opet da me jure a ja opet bezanje, a i pomislila sam na ljude i porodicu koji su bili ceo zivot uz mene i kako sad da nestanem odjednom. to nikada nisam imala u mislima (pobeci od sveta koji me zna, u stvari bezala sam samo od ljudi koji su me omalovazavali i nisu me postovali, od njih sam se jednostavno sklanjala jer bez obzira koliko oni mene povredjivali ja nikada ne bih bila u stanju isto to da im uradim). dosao je trenutak odluke. staresine su me pitala sta zelim imam naravno 2 opcije i ja sam izabrala da odem. oni su potvrdili i ja sam se nasla na istoj ulici gde sam prvi put bezala. tu sam se probudila.