Postovanje,
Deda mi je umro pre dva meseca, ovo je prvi put da ga sanjam. Sanjala sam da sam u dedinoj kolibi, i tu zaspim. U tom drugom snu dolazi deda ljubimo se i grlimo, srecni sto smo se sreli. Deda mi daje njegove knjige i kaze uzmi ih da ne propadnu ovde. Ja se budim iz tog san, pronalazim knjige sa mamom, i ja opet zaspim i ponovo sanjam, tu je deda sad se oprastamo smejemo, grlimo, ljubimo, placemo... Budim se drugog sna, izlazim iz kolibe, i budim se iz celog sna. Pise da je ljubljenje mrtvog smrt(?) mada meni deluje kao da smo se oprastali... Ne znam, jak uticaj i jaka osecanja imam u vezi ovog sna, i sve mi je nekako konfuzno. Sta vi mislite? Hvala!

Mislim da si se duhovno oprostila od njega, da si tek u vreme kad si sanjala taj san prihvatila njegovu fizičku smrt. Za mene je ovo pozitivan san, nema potrebe da se bojiš svoje smrti ili smrti uopšte. Knjige su znanje koje je tvoj deda želeo da ti prenese a možda nije uspeo za života. Može da upućuje i na tvoju potrebu za znanjem uopšte.