Postovanje! Obracam vam se sa molbom i nadom da mi mozete pomoci da protumacim sta mi moji snovi godinama porucuju. Ja sam pre 17 godina u ratu u Bosni izgubila coveka, ljubav mog zivota, proglasen je nestalim a potom i mrtvim.Za mene je bio to strasam udarac, veoma sam realna osoba i tako prihvatam stvari, svi su ga oplakivali i oplakali a ja u svojoj dusi osecam da je ziv. Ovo ne pricam kao zaljubljena zena koje se ne miri sa gubitkom voljenog bica, desavale su mi se neke neobjasnive stvari, nesto sto nema dodir sa realnoscu.Kad su ga proglasili mrtvim ja sam u budnom stanju imala poruku u vidu slike u mojoj glavi, ne znam kako se to deselo, oci su se zatvorile same od sebe, videla sam njegov lik iza resetaka,bio je ziv. Posle toga jos dva puta u periodu od dve godine desile su se dve iznenadne slike, bio je ziv, samo me je gledao, nije pricao.Sve se to desavalo iznenada i u budnom stanju, osecala sam grc u stomaku, kao da nesto zeli da izadje iz grudi i veliki pritisak u glavi, nisam se plasila, ali od silne zelje da vidim jos slika je nestala. Ne sanjam ga cesto ali kad se desi veoma je stvarno, prosto ne zelim da se probudim. Uvek ga sanjam u uniformi. Pre tri godine sam sanjala da me uvode u kancelariju, ispitivali su ne nesto, sta nesecam se, sto za kojim sam sedela bio je prepun papira,Shvatila sam da se od mene ocekuje da to procitam i potpisem, ja sam ih pitama sta to traze od mene kad dobro ne vidim slova, tekst mi je zamagljen i ne znam sta treba i zasto da potpisem. U sobi je bilo troje ljudi kojim nisam videla lice, a on moj dragi je sedeo malo sa strane u uniformi, sa nogom na stolu, imao je vojne cizme na nogama, sve vreme me gledao cutke, shvatila sam po pogledu da ne sme nista da mi kazi, ja sam sve vreme pitala sta hocete od mene. Seo je normalno na stolicu,drzao je tri lancica u ruci, na jednom je bio krst, a na druga dva privezak sa ikonama, nisam videla kog sveca,pruzio mi je lancic sa krstom,cutke gledajuci me u oci. Pre 15 dana sam sanjala da sam u crkvi, brisem centralnu ikonu, iza koje stoi krst prekriven platnom, taj krst pada, bila sam malo uplasena, ali kad je pao ja vidim mog dragog kako spava u mrtvackom sanduku otvorenom, sanduk je bio u oltaru, ja kao zena tamo nesmem da udjem, a usla sam i u sebi sam osecala da ne cinim greh, on se probudio, zagrlili smo se i strasno poljubili, bilo je veoma stvarno. Nisam osecala strah, vec radost sto ga vidim i osecam. Oprostite sto vam se ovako javljam, ne znam da li postupam ispravno, ali zelim da podelim sa nekim ovo sto mi lezi na dusi, Vernik sam, volim crkvu, osecam ljubav Boziju, znam da me on ne zaboravlja ali ponekad je tesko, snovi mi nose neku poruku a ja ne znam da je procitam.Puno pozdrava,!
