Možda i nema odgovora... Majka mi je umrla pre 25 godina. U međuvremenu sam je sanjala nebrojano puta ali skoro uvek na isti način: Znam da ja umrla ali kao da se nakratko vratila iz mrtvih. Tu je, sa nama, na svom radnom mestu i ja znam da je ovde samo privremeno, da će ponovo otići "tamo". To vreme, dok je opet sa mnom, koristim da se sa njom izmazim i izljubim, jer znam da će ponovo otići...i sve vreme se nadam da će "taj neko" ko će doći ponovo po nju ovog puta jednostavno na nju zaboraviti. Moje osećanje je pomešano. I radujem se što je tu, što opet imam priliku da sa njom izmenim nežnosti a istovremeno gorčina od išćekivanja onoga što mora doći....
