Jako (brzo) vozim bicikl po asfaltnim putevima (kao da negde žurim). Dolazim do uređenog parka-šetališta koje se nalazi na padini (bez drveća i većeg rastinja). Preko istog se spuštam do potoka-rečice (prilikom spuštanja bicikl nosim u rukama zbog stepenica). Dolazim do potoka (leva obala) i produžavam stazom koja se postepeno sužava na 10-20cm, a iznad potoka je oko 2-3 m. Obala je okomita i stenovita. Bicikl vezujem za sebe i pridržavajući se za izbočine produžavam dalje. Ispred i iza mene su dva-tri mladića (oko 20 godina). Na kraju suženje nestaje i moramo se spustiti u potok (u tom delu je nanos od šljunka). Voda u potoku je bistra i čista i mirno se kreće. Pre silaska u potok primećujem kreaciju koja liči na kornjaču bez oklopa veličine prosječnog čovjeka i pitam mladiće šta je to. Jedan od njih kaže da je to sirena (vodena nimfa). Po silasku u korito potoka (na šljunčani nanos), kreacija izlazi iz vode i pretvara se u ženu (tridesetak godina) i u naručju drži bebu. Oboje izgledaju zločesto. Jedan mladić kaže da se hrane ljudima. Shvatam da traži da od nekog od nas traži da jo othranimo dete pošto to ona nemože da uradi. Beba gleda u mene, zločesto se smeši i pokazuje oštre zube.