Noćas sam sanjala najbolju drugaricu(Nevenu).Treba da polažem poslednji ispit pa zbog toga moram da putujem u sedište fakulteta, ali mi smo na nekoj autobuskoj stanici, ne znam ni sama gde, a sa nama putuje njen rođeni brat ( ne znam samo zašto njega da sanjam, ne družimo se, zove se �?orđe). Ali, samo on i ja krenemo na put, jer moja najbolja drugarica zameni kofer s nekim, a ne zna s kim, pa ostaje da ga nađe i uzme svoj kofer. Onda njen brat i ja stižemo u grad gde smo pošli, ali odjednom kao da se nalazimo na aerodromu i neće da nas puste na proveri prtljaga, kao nešto nije u redu. Na kraju, njega puste i on ode, a ja ostajem iako vičem da moram na ispit, da nisam naučila i da nemam vremena. Ipak me puste, ali sad nemam ime hotela u kom treba da budem. Nekako mi drugaricin brat javi, ali nikako da stignem do tamo. U međuvremenu, javi mi se drugarica, da je krenula, ali da je videla kroz prozor dečka u koga sam zaljubljena već duže vreme, ali nikako da budemo zajedno. I ona mi piše kako ne treba da odustajem od njega, da je on razočaran u sve, i da se muči, pa zbog toga mene odbija od sebe da i ja ne bih patila pored njega... da moram pregurati i to ako padnem ispit jer sam sama kriva zato što nisam na vreme učila.
Ja sam se probudila istraumirana