Ovaj san sam sanjala pre, otprilike 2 godine, i još uvek razmišljam o njemu, nekako nikada nisam uspela da dokučim šta znači. Samim tim što jos uvek mislim na njega i vracam mu se verovatno znaci da moram da ga protumačim kako bih saznala koja je njegova poruka. Ukoliko neko od vas ima ideju, molila bih da je podeli sa mnom. Tekst sna je ispod, a da ne bi bilo zabune, sanjala sam sebe u muškom licu.

---

Sedeo sam na maloj, prostoj klupi bez naslona, bas onakvoj kakve se nalaze u nekim manjim parkovima, nenamenjenim za penzionere. Na ocima naocare sa indigo-plavim staklima. Dopada mi se da gledam svet u takvoj boji, hladan, kakav i jeste. Sake polozene na krilo, jedna u drugoj. Ne osecam njihvu toplinu. Hladne su jer nema energije u meni koja bi ih ucinila toplim. Crni kaput i cilindar.
Gledam ih. Bile su tako lepe, njih dve. Ipak, shvatam da je sve to bila maska, te haljine i parfemi. Majka radi nezavidan posao i uvlaci svoju dvanaestogodisnju cerku u taj svet, polusvet. Ne marim sto je to tako bilo, sve dok nije doslo do toga sto su sada. Majka i cerka u ritama, zaudaraju na trulez.
Prijalo mi je prisustvo te male devojcice. Brinuo sam se o njoj dok joj se majka ne bi javila kroz slusalicu crvene govornice. Svaki dan bi odlazili u isto vreme do nje kako bi se javila ako zazvoni.Kada bi se to desilo, ona bi otisla, svaki put rastajuci se od mene misleci da me vidi poslednji put. Uvek nasmejana bi odlazila, a sa istim osmehom bi se ponovo pojavljivala na mojim vratima.Nismo pricali, ali smo se jako dobro razumeli. Znao sam da ima poruku bitnu za mene. Poslednji put kad je otisla, nije se pojavila. Nisam to shvatio kao nesto lose. Nisam brinuo.Odlazio sam na ista mesta na koja sam odlazio i pre nego sto sam je upoznao, ista mesta na koja me je pratila dok je bila pored mene, necujna.
Tada sam ih video kako sede na hladnoj, mokroj travi, naslonjene na staklenu kocku ispunjenu raznobojnim duhovima za koje nisam znao da li bude dobro ili lose osecanje u meni. Ne bih to nazvao osecanjem, pre raspolozenjem. Nekako nisu zracili ni pozitivnom ni negativnom energijom dok su se uvijali medjusobno po nekoj nematerijalnoj spirali unutar kocke. Sada sam osecao negativan naboj dok sam ih posmatrao. Duhove, majku i cerku na istom nivou energije. Potpuno su se poistovetili.
Odjednom osecam vrhove prstiju ruku i nogu kako gore. Toplota se suzava, krece se ka plucima i prestajem da disem. Um se otvara. Boje postaju tamnije i tad shvatam da se oni priblizavaju. Ta mala crna bica, ne mogu da ih nazovem ljudima, jer to nisu i ako zauzimaju taj oblik, ne mogu da ih prihvatim kao takve. Krecu se potpuno necujno na svoja cetiri uda, stomaka tako blizu zemlji gotovo je dodirujuci, mile i seju smrt. Nekako znam zasto su ovde. Ubice je. Jedan od njih u prolazu, kao da je to najobicnija stvar, otkriva svoj veliki, ostri, sjajni noz i zabada ga u vrh njene glave. Otvorenih ociju, pogleda u gore, ona otvara usta iz kojih kulja krv. Iz mene izlazi krik uzasa, pluca nemaju dovoljno mesta u grudnom kosu.
Sedim na neuglednoj klupi uzasnut vizijom smrti, otvaram usta i ne stizem da cujem svoj glas koji ih upozorava. Krv ipak nalazi put preko njenih stomaka i butina do vlazne zemlje. Iz mene izlazi ponovljeni krik uzasa isti kao i iz svesti. Ustajem, ukocenih udova jedva dolazim do nosioca moje poruke. Ne mogu da je nateram da se pomeri od majke. Ukocenu i sklupcanu je dizem sa zemlje, prinosim grudima da je zastitim od onoga sto je vec videla i osetila. Osecam nepopravljivo iskrivljen i uzasnut um u njenom ubrzanom dahu kroz sirom otvorena usta. Hocu li moci da joj objasnim da smo vecni? Sav bol koji oseca je iluzija.

San ti je veom ainteresantan i ima bitnyu poruku z ateeb, ne znam sto znaci, ali moze biti da ti je to sto si sanjal bio prolsi zivot da si bila u proslosto to sto si sanjala, atakodje moze da bude predvidjanej buducnosti,sva samn se najezila dok sam citala sanm, ako mozes podji kod psihoanaliticara oni ce ti najbolje objasniti ovaj san, ja imam jedan san koji sma sanjal prije 6 d godina i nisam usmjela d ag aprotumacim.

a takodeje moze se raditi o lucidnom sanjanju ako su boje bile jarke i izrazene, i ako si imala jaka osjecanj u snu.

Slazem se da ovaj san ima jako bitnu poruku, kao sto sam i rekla. Sto se tice psihoanaliticara, ne znam ni gde bih ga nasla...

Mislim da nije bio u pitanju lucidan san jer nisam imala kontrolu nad dogadjajima, boje jesu bile izuzetno izrazene, osecanja i krik su nesto najjace sto sam do sad iskusila i u realnom vremenu.

Pogledaj iama li koji u Srbiji, U Crnoj Gori ga sigurno nema, ne znma odakle si pa ne znam tacno dje da ti kazem da pogledas, vjeruj mi nij ne znam dje ih ima, cula sa, za psihoanaliticare u jednoj knjizi.

Hvala u svakom slucaju...dok ne nadjem jednog, verovacu, kao i do sada, da je moja podsvest primila poruku ako svest nije...

Svako dobro!