sanjala sam da se vozim kolim asa svojom sestrom i da smo videle da je bila nak pucnjava u gradu i zelimo da zaobudjemo to mesto , dok se vozim kolima prolazimo pored tog mesta gde visimo puno ljudi i policije, mrak je i samo je ulicno osvetljenje, nailazimo na gomilu ljudi i shvatamo da je i tu bilo pucnjave, covek nam prilazi i govori nam na nekom jeziku koji ne znam ali razumeme da smo zarobljeni svi, odjednom se nalazim u nekim prostorijama gde shvatam da cu ubuduce tu biti i ziveti i jako sam upkasena jer se desava sve kao na filmu.. pokusavam da pobegnem ali je sve opasamo zicama i nema sanse da pobegnem, sa mnom su kolege sa posla uz koje se ne osecam bas sigyrno a sestra je na nekom drugo mestu, shavatam takodje u jednom momentu da mi dete nije tu(STARIJE) i toliku tugu osecam zbog nje jer znam da je negde zarobljena i uplasena i sama....ceo san se nadam da pobegnem ali mi svi govore da nema sasnse, i da ti ljudi drze ceo nas grad i zeve u nasim stanovima a da je nas zivot sada tu...uzasao jak utisak mi je ostavio san.
