Dakle san izgleda ovako:

Moja porodica ratuje sa nekom drugom porodicom, cela radnja je smestena u doba zmajeva i vitezova, ali nam stan izgleda kao sad. Uspevamo da zarobimo zmaja, malog, visine tek 10ak cm bordo boje. Tata zakljucuje da ne mozemo da se ponasamo prema zmaju kao prema obicnom zatvoreniku jer su zmajevi plemickog porekla, i naredjuje mi da ustupim zmaju svoj krevet.

U mojoj sobi je uzasno hladno, i iako imam dovoljno ciste posteljine ja svoju duplu (dva jorgana, dva jastuka) delim na dva dela, na krevetu ostavljam posteljinu sa oblacima (u kojoj ce spavati zmaj), a na pod (gde cu spavati ja) stavljam posteljinu sa sarenim cvetovima.

U tom momentu mi mama kaze da pobacam neko cvece koje je prepuno bubica, i ja uzimam to cvece, koje je identicno kao cvece na mojoj posteljini, i stavljam ga na gomilu i ne znam sta da radim, i tada u kupatilo ulazi zmaj koji mi kaze da moze on da spali cvece da bi mi pomogao, sto i radi.

Zmaju su vezana krila i on leze u krevet, a ja u svilenoj bez spavacici do poda lezem okrenuta ledjima ka zmaju, na pod.

Ostatak sna je iz perspektive posmatraca jer u snu ja spavam.

U sred noci zmaj se pretvara u muskarca (za kog sa sigurnoscu znam da nije moj decko kao i to da ima delove lika i osobina nekoliko drugih muskaraca koje poznajem), vidi mene kako drhtim od hladnoce na podu, polako me podize sa sve posteljinom i stavlja na krevet pored sebe. Kada se pretvorio u muskarca bio je go. Ja idalje drhtim i on stvara kao neku cauru od vatre oko nas da bi me zagrejao. Tako utopljena se miskoljim i okrecem ka njemu (idalje spavam) i stavljam glavu na njegove grudi a on mi mrsi kosu. I to je kraj sna.

Ima li neko ideju kako ovo da protumacim?
Celi dan sam u tripu..

iskeno ,mnogo komplikovan san...ali mislim da ne znaci nista lose,vatra je simobol zivot..:-)bice sve ok

EVo jos jednog istripovanog sna:

Nalazim se u sobi u kojoj su moja dvojica kolega, i profesor sa kojim radim. Mi smo na nekom sastanku, i u jednom trenutku prof. zeli da izadje na terasu da popusi cigaretu (inace je nepusac), i pita me da idem sa njim. Sedamo na dve mekane fotelje koje su na terasi, i tada se vidi da smo u Rimu. Stan u kom se nalazimo je na nekom brdu, sa kog se pruza pogled na citav Rim. Uspostavlja se da smo dosli tu na neki sastanak, a da su paralelno sa tim dosli i moji roditelji koji su trenutno tu negde u Rimu i obliaza ga. U tom gledam na more koje se vidi u daljini sa tog brda, i vidim ogromne talase koji idu ka kopnu. Nakon par sekundi sve sto se nalazilo ispod brda je potopljeno vodom (i moji roditelji zajedno sa svim ostalim). Ja u soku zovem roditelje ali se ne javljaju ni mama ni tata. Pokusavam da pozovem nekog drugog, da vidim da nije do mog telefona, i dobijam kolegu, cime dolazim do zakljucka da se nesto desilo mojim roditeljima.

Narednih dana nestaju profesor i dvojica kolega i ja sama iz tog stana gledam po internetu da li na spisku zrtava negde ima imena mojih roditelja, zovem ih telefonom, pokusavam da ih nadjem.

Nakon sedam dana pozivam mamu na mobilni i javlja se govorna masina sa sledecom porukom: ”Draga nasa cerko, ako si uspela da cujes ovu poruku za svog zivota, pre nego sto si poginula pod rusevinama Rima, znaj da te tvoji roditelji mnogo vole i da cemo ostati ovde u mauzoleju zrtvama poginulih u Rimu narednih meseci, ali i kad odemo odavde necemo te oplakati. Vole te tvoji roditelji.” Ja ponovo odlazim na internet i nalazim na spisku zrtava svoje ime. Pozivam sad tatu na mobilni i on se javlja na telefon:
- Halo ko je to
- Tata, ja sam, Marija
- Marija zar je moguce da si ti, ti si poginula u Rimu
- Nisam tata, ja sam ziva, ne znam odakle moje ime na spisku, gde ste vi?
- Mi smo u Beogradu, auto nam je progutalo more, pa smo kada smo videli tvoje ime na spisku seli u voz za Beograd, vratili se i oplakujemo te zajedno sa porodicama ostalih nasih zrtava u mauzoleju u Beogradu
- Tata ali ja sam ziva, nemam ni dinara posalji mi dhl-om novac da kupim kartu da se vratim u Beograd.

Tata mi je poslao novac, i vratila sam se vozom za Beograd. Kada sam stigla ispred svoje zgrade, na sred ulice, poprecno, stajao je teget automobil, okrenut pozadi ka mom ulazu. Na zidicu na ulazu, sa desne strane, stajalo je nekoliko daljinskih upravljaca, dva bezicna telefona (mi nemamo u stanu nijedan) i tri mobilna telefona. Ja nisam imala kljuc od stana niti bilo sta. Ispred ulaza je stajao klosar, koji je zeleo da udje u zgradu. Ja sam uzela jedan od mobilnih telefona i zvala tatu, rekla mu da nemam kljuc, pitala ga zasto nije prijavio da nam je auto otisao u more, jer bi nas italijanska vlada isplatila za stetu, a on mi je rekao da nije hteo da to uradi jer bih ja mislila da su oni mrtvi. U tom mi kroz telefon posalje kljuc, i ja krecem da bezim u zgradu od onog klosara, penjem se na prvi sprat, on trci za mnom, ja nosim sve one teleofone i daljinske i u poslednjem trenutku da me ne stigne ulazim u stan, zakljucavam vrata sa unutrasnje strane i tad se budim.

ja sam sanjala san sa brojevima. Sanjala sam broj 52 i 31 u formi pisma koje mi je dao decko koji mi puno znaci kao prijatelj a neko vreme smo bili i u vezi. Brojevi su bili toliko naznaceni da sam se odmah odlucila pisati ovamo za pomoc. na kraju pisma je pisalo- nadam se da ces razumeti..

ja mislim da si ti nezadovoljna svojim dečkom i da čeznes za ljubavlju drugog muškarca, možda čak i nekog bivšeg momka... koji je verovatno uvek bio uz tebe... to je moje misljenje...

Nadam se da nisam pogresila temu, da i ostali ovde mogu traziti pomoc za svoje snove...
Naime, jedan od mojih cestih snova u zadnje recimo 2-3 godine, ali definitivno najupecatljiviji je hodanje. Ali vi ne mozete da zamislite sa kakvom tezinom se ja krecem kroz gotovo svaki san koji imam - noge su trome, drhte, telo jedva balansira i jedva probijam vazduh! Evo juce su mi prvi put tri muskarca koja poznajem priskocila u pomoc, uhvatila pod ruku i odvela do kuce. Ne mogu da vam opisem kolika je to telesna slabost u snovima...
Ima li ko kakvu ideju?
Unapred hvala.