Noćas sam sanjala jedan jako upečatljiv san. Ne mogu da se setim svega, a budila sam se i sanjala sam još nešto što je vezano za ovaj san, ali odvojeno od njega. Naime, nalazim se u podnožju neke planine ili brda i ispred mene se pojavljuje groblje. Medjutim nije to bilo kakvo groblje to je groblje sa mnoštvom belih nadgrobnih spomenika i ja se u početku plašim da prođem kroz to groblje a treba da to uradim. Takođe u snu mi je poznato da je to muslimansko groblje. Prvi put se vraćam jer se plašim. Drugi put krećem i nemam strah, ali se pored mene odjednom pojavljuje jedna starija ženska osoba koja ide sa mnom i kojoj ja verujem i za koju znam da je Jevrejka. Istovremeno joj verujem i istovremeno znam da je ona neko meni blizak, ali mi je nepoznata, a istovremeno se plašim za nju da joj se nešto ne desi jer je sa mnom i jer mora da prođe kroz groblje. Groblje prolazimo bez problema, ali iako mislim da je tu svemu kraj nailazimo na neku baštu, tamnu sa drvećem (to nije nešto lepo jer se toga plašim) i nailazimo na mnoštvo ljudi (muškaraca, baš mi je nešto bilo bitno da su muškarci) koji su prljavi, blatnjavi (vidi se da je prljavština dugo skupljana na njima) i ispod te prljavštine se vidi da su bili u belom i osećam da će da nas fizički napadnu. Imam osećaj da su nas fizički napali, ali sam taj čin nisam videla u snu, samo strah i prekid sna. I da u toj bašti je pored nas dve još jedna osoba tako da su njih trojica (koji se izdvajaju iz gomile) na nas tri. Mislim da je ova treća osoba žena, ali ne znam ko je ona i nisam baš sigurna da li je žena ili muškarac. Odjednom sam u nekoj lepoj sobi sa onom prvom starijom ženom i ona mi nešto daje (ne znam šta, ali mi je prijatno i osećam da je sve prošlo i da se dobro završilo). U tom snu su i moja majka i otac, moža čak i moj muž ali skroz nepovezani i ne mogu da se setim dela sna vezanog za njih. Deo sna vezan za njih nije neprijatan.
