Opet ja... ali, snovi me stvarno nekad guše, a jako slabo znam da tumačim snove, na pravi način.
Naime, sanjala sam, čini mi se celu noć, kako pišem neko pismo i crkavam od plakanja... a tu oko mene jedna žena srednjih godina, plava, zove se Dragana (znam, jer je poznajem) i ona tako tu kod mene sedi, ćuti, s vremena na vreme me pogleda i kao i ona možda nešto piše, a ja umirem od plača i eto neko pismo pišem. Osećala sam, u snu, da me to potresa, loše se osećam... iskidano, možda od tog plača.
Šta mislite o ovome?