Sa decom sam u nekoj ogromnoj vili koja je puna zamki, pri tom su oboje bebe i ne umeju da se cuvaju tako dok jedno spasavam da ne propadne, drugo samo sto nije palo i tako trcim kao bez duse i spasavam ih. Izlazimo iz palate i odjednom smo na nekoj goloj zemlji bez ikakve prirode, i tu su neki ljudi kao na nekom vasaru na kome nema nista sem zemljanog lonca u kome se kuva pasulj, a u njemu moj sin u liku moga brata, i pri tom ga svi zezaju tu ti je i mesto dodar si umesto rebarca jer si tako mrsav, izbavljam ga iz lonca a on sa skroz izgorelim tabanima gleda tuzno u mene. Mozete li mi objasniti ovaj san, molim vas?