ASTRALNA PROJEKCIJA

Detalji

Autor Wanja K

 

Meni je pre 6 godina ( kao da je nedavno bilo ) umro utac. Ja, kao i mnogi, nisam želela da prihvatim da ga nema i stalno sam čitala o astralnoj projekciji i sličnim stvarima a pogotovo o životu posle smrti.  Jako mi je bilo bitno da znam da on negde ima bolji život a ne da smo ga samo strpali u rupu i da je to, to. Sve što sam čitala, nisam baš potpuno shvatala, sve dok mi se jedno veče nije, po prvi i za sada poslednji put, desilo nešto što će mi promeniti shvatanja i što me je umirilo za ceo život.

Legla sam da spavam i u toku noći sam se probudila i sela u krevet. Obe ruke su mi ostale iza leđa i tako sam bila oslonjena na njih u sedećem položaju, razmišljajući koliko je sati i da li ću imati još vremena da odremam , da ne zakasnim na posao. Skoro svako veče, kada se tako probudim, pogledam na sat da vidim koliko još mogu spavati, kada će zazvoniti i trgnuti me i sl. Nikako nisam mogla oči da otvorim jer su se od spavanja slepili kapci, kad odjednom vidim, ali baš vidim moje kapke kako se podižu. Nije to ono, otvorila sam oči. Ne. To sam baš viela kapke kako se podižu i našla sam se u svetloj sobi. Primetila sam neki divan mir u sebi, bez ikakvih emocija i to me je dugo držalo. Soba je bila  u prelepom svetlu, kao da sam ustala u prolećno juto. Preko puta mene je bio prozor sa roletnom a i napolju je bilo prelepo, svetlo jutro, ali bez obzira na sve to ja sam i dalje razmišljala šta da radim. Da ustanem ili da legnem i još malo odremam. Da naglasim da ja u mojoj kući nemam ni jedan prozor sa roletnom a preko puta mog kreveta nema ni jednog prozora, samo zid. Ruka mi je počela trnuti, ja sam i dalje posmatrala  tu predivnu sobu, obasjanu prelepom svetlošću i sa nekim neshvatljivim mirom u sebi. Nisam se uošte osećala zbunjeno, niti sam shvatala šta se dešava, samo sam posmatrala sve oko sebe i pokušavala da zapamtim sve što vidim. To radim odmalena. Trudim se sve što vidim ,da dobro zapamtim pa ću posle o tome razmišljati. Osećanje je bilo tako divno, da sam htela ostati za stalno u tom stanju, ali me je sprečavala ruka koja je sve više trnula, zbog nepravilnog položaja u krevetu. Odlučila sam da ipak legnem i još malo odremam. Kako sam legla, pola tela sam položila na drveni sto pored kreveta i od bola otvorila oči. Možete pretpostaviti da sam se našla u potpunom mraku, 3 sata ujutru i da se nisam uopšte probudila, već sam bila isto toliko budna kao i pre koji minut samo sam videla drugačiju sliku ispred sebe. U tom sam trenutku odmah znala šta se desilo i počela sam da razmišljam , dok je onaj neobičan mir u meni još trajao. Zamislila sam kako se mojim najmilijima, da ne spominjem kome sve, dešavaju najodvratnije-horor stvari, ubistva i sl. ali nisam imala nikakav osećaj. Bila sam potpuno bez ikakvih emocija u potpunom miru, što bih poželela svakoj osobi na ovom svetu da oseti. To je predivan osećaj bez straha, tuge, bola, ljubavi i dr. Predivan mir. Ovo mi niko nemora tumačiti, jer to nije bio san. Bila sam isto toliko budna i u svetlu i u mraku, isto sam razmišljala , nisam sanjala, bila sam potpuno budna i sedela u krevetu. E, tek posle te astralne projekcije sam počela da shvatam sve što sam do tada čitala i sve slične doživljaje od drugih, koji su pisali o sličnim stvarima. Stvorila sam svoju sliku o životu posle smrti i sada mi je lakše da je prihvatim, ma čija bila. Ja inače često sanjam i moji su snovi oduvek bili u nekoj magli, nejasni, ljudi se ne vide, ali ja znam ko su, sve što u snovima radim , radim kroz neku nejasnu sliku i uvek znam da sam sanjala šta god to bilo. Moje su slike te večeri bile potpuno jasne, videla sam svaki detalj i to mi je bilo jasno da nije san.