Često imam lucidne snove,a najčešće kada postanem svesna da sanjam pojave se neki religiozni simboli i dešavanja vezana za religiju.Ispričaću vam dva sna koja sam nedavno sanjala.
Prvi san:Sanjam da se nalazim u nekom primorskom gradu,nalazim se na obali mora.U tom momentu shvatam da sanjam.Pogledam u more i shvatim da moram da preletim neki veliki put preko mora,a tama je i ja se bojim,baš sam krenula da prelećem jer imam osećaj kao da treba da prenesem negde neku poruku,ali se uplašim i vratim se u grad.Više nije mrak,sada je dan i nalazim se kao u nekom kamenom dvorcu,gotskog stila.Stojim kraj prozora na velikoj visini,nema stakla,samo otvoren prozor,iza njega stoji neka ženska figura okrenuta leđima i vidim joj samo srednji deo tela od bokova do vrata.Obučena je u ljubičastu košulju,stoji sa druge strane,u vazduhu,ne vidim je celu zato što je prozor mali.Ona mi predaje goluba koji mi staje na desni dlan.
Nastavljam put,opet osećam da nekome treba da prenesem poruku,ne znam kome ni kakvu poruku,ali osećam da ću znati,kao da me nešto vodi na put.Letim i svo vreme mi golub stoji na šaci.Još uvek sam u dvorcu i srećem neke ljude.Gužva je u toj prostoriji kroz koju prolazim.Zastanem kraj jednog čoveka,imam potrebu da dotaknem njegovu ruku,kao da se na taj način zbližim sa njim.To i činim jedan trenutak,a zatim nastavljam put.Kraj prozora ugledam jednu devojku kako sedi,utučena.Ne zaustavljam se već prolazim kroz prozor.
Srećem jednog čoveka,srednjih godina,sa prosedom bradom i naočarima.On mi reče da će mi poslati nekakav imejl...nastavila sam put i ubrzo se probudila...

Drugi san: Zbrka se nekakva događa u snu da ne dužim taj deo dok nisam postala svesna da sanjam.U jednom trenutku vidim ja da tu nešto ne štima,jer sam u svom gradu,ali vidim more i obalu,i shvatim da sanjam u tom momentu.Nestaje zbrka i ja odlučim da malo obiđem grad,dolazim do crkve koja uopšte ne liči na crkvu,sve je blatnjavo,nije ni izbetonirano,kao u nekom seoskom dvorištu,ali ja znam da je to crkva i ulazim unutra na liturgiju,pevamo svi i nakon liturgije ja stojim pored neke devojčice i nas dve gledamo u more,i ja je pitam koji je ovo grad i u koju školu ide,i ona mi odgovara da je to moj grad i školu iz mog grada i ja joj kažem:"ja sve ovo sanjam i uskoro ću da se probudim,u mojoj realnosti ovaj grad nema more",budim se ali na kratko i ponovo se vraćam u isti san,sada pričam sa nekim monasima i sveštenicima...pitam jednog sveštenika da li poznaje mog kuma,koji je inače sveštenik,i pomenem mu ime,a ovaj mi kaže da ga poznaje.Odjednom se pojavljuje moja kuma i mi nešto pričamo vezano za religiju...ubrzo se budim...