CB Login



U pripremi


Knjiga će sadržavati
stostruko više
tumačenja snova
nego na sajtu.

U knjizi su obuhvaćena
sledeća poglavlja:
Sanovnik,
Filozofija snova,
Česti snovi,
Natčulni svetovi,
Lucidno sanjanje,
Dnevnik snova,
Svesnost o snovima,
Eterička proekcija,
Astralna projekcija,
Mentalna proekcija,
Faze Sna, itd.

Google pretraga:
Custom Search

CB Workflows

Poslednji komentari

Ljudska duša u svetlu duhovne vizije
Indeks članka
Ljudska duša u svetlu duhovne vizije
Strana 2
Strana 3
Strana 4
Strana 5
Sve strane
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Ako unutar granica obične svesnosti, ljudsko biće želi da proučava svoju dušu, neće biti dovoljno da samo okrene svoje oko uma ka unutra, da tako kažemo, da bi introspekcijom naslutilo svoju prirodu, na isti način kao što neko gleda na spoljašnji svet. Na ovaj način čovek neće videti ništa novo. Videće sebe na način kao što vidi svet - samo iz različitog pravca. U svom budnom životu čovek je skoro isključivo orijentisan ka spoljašnjem svetu. On živi prema svojim čulima. Putem svojih utisaka spoljašnji svet nastavlja da živi u čovekovom unutrašnjem životu. Misli su utkane u ove spoljašnje utiske, jer spoljašnji svet živi  u mislima. Ona sila uz pomoć koje se svet doživljava u mislima je čovekovo autonomno biće.


Osećaj ove sile je veoma maglovit i opšteg je karaktera. Putem obične svesnosti čovek ne može da razazna ništa unutar nje. Štajner je lepo rekao da ako bi čovek hteo da razazna ljudsku dušu unutar te sile, ne bi dobio ništa više od bledog osećanja sebe, i ne bi mogao identifikovati šta ona zapravo jeste.

Oblast gde se ova osećanja ukazuju je oblast snova. Ljudi su shvatili da svet slika u snovima ima veze sa ovim bledim osećanjem sebe. U snovima se pojavljuje prazno platno na kome snovi slikaju svoje sopstvene slike. A onda se shvatilo da je to platno zapravo sam slikar koji slika na i unutar samog sebe.

Samoposmatranje na ovaj način ne daje rezultate jer priroda duše izbegava sve pokušaje da bude dokučena. Zbog ovoga, ljudi koji ozbiljno teže ka znanju mogu biti obeshrabreni.

Zato su mudri ljudi oduvek težili za znanjem o ljudskoj duši na druge načine, ne samoposmatranjem. U svetu čulne percepcije i običnog razmišljanja oni su videli da je bledo osećanje sebe u potpunosti predato telu.

Snovi tako postaju sami po sebi kratkotrajna aktivnost čovekovog unutrašnjeg života, koji sadržajem ispunjava bledo osećanje duše. Taj sadržaj je upitan - ali je na početku jedini mogući. To je pogled izdignut iznad svetla obične svesnosti i ubačen u sumrak polusvesti. Ipak, to je jedina dostupna forma u običnom životu.

Pored ovog polumraka, javlja se - ne u razmišljanjima i samoposmatranju, već u unutrašnjem doticanju sebe - nešto veoma značajno. Srodstvo između sanjanja i kreativne fantazije može biti doživljeno dušom. Čovek ima osećaj da su vazdušaste slike snova iste kao i slike kreativne imaginacije, sa tom razlikom što su slike kreativne imaginacije kontrolisane iznutra. I ovaj unutrašnji deo tela navodi snagu stvaranja slika u snu da se uzdrži od proizvoljnosti i da se transformiše u aktivnost koja podržava, ali na jedan slobodan način, ono što postoji u svetu čula.

Čim se čovek izbori da na ovaj način dotake unutrašnji svet, već je napredovao korak dalje. On postaje svestan kako moć stvaranja slika u snu može da uspostavi bližu vezu sa telom. Obrise ovoga čovek vidi u aktivnostima sećanja, u memoriji. U procesu sećanja, telo usmerava ovu moć stvaranja slika da bude još vernija spoljašnjem svetu.


Prethodna - Sledeća >>