Bilo koji novi objekat u stvarnom svetu biva nakon nekog vremena asimiliran u astralnu dimenziju stvarnosti.  Misaona forma koja je njegova reprezentacija najpre raste u najnižim delovima astrala koji su blizu fizičkog sveta. Zatim ona postaje sve trajnija kako se stvaranje ponavlja kroz vremenski tok. Kao sa svim misaonim formama, što se više drži pažnja na njoj misaona forma brže raste.

U fizičkom telu imamo 220 stepeni vidnog polja. Čovek može da vidi ispred, ali ne i iza sebe, gore ali ne i dole u isto vreme. U astralnom telu imamo, najednom, vidno polje više od 360 stepeni. To se zove sferična vizija. Na početku, za vreme astralne projekcije, navika nas prisiljava da fokusiramo našu pažnju u jednom pravcu, tamo gde osećamo da je prednji deo našeg vidnog polja. Pogled napred, nazad, gore, dole, je još uvek prisutan istovremeno, ali ne može biti asimiliran od strane našeg mozga tako brzo.

Podsvesni um ima daleko veće sposobnosti vizuelizacije nego svesni um. To je kao da upoređujete kompjuter sa dečjim digitronom. U astralnim svetovima za vreme svesne astralne projekcije, ili lucidnog sna, kada je svesni um budan, ove razlike mogu da naprave konfuziju. Podsvesni um biva iza površine za vreme astralne projekcije. Njegove kreativne snage